Joga i zdravlje: 10 načina na koji Joga pomaže vašem zdravlju

U mnogim stručnim i popularnim tekstovima Joga i zdravlje se često pominju u istoj rečenici, čime se ukazuje na zdravstvene koristi koje redovno praktikovanje Joge može doneti vežbačima.

Veliki je broj istraživanja i studija koje dokazuju da Joga pomaže kod mnogih fizičkih i psihičkih nelagodnosti i poremećaja. Ukratko, Joga je odlična preventivna aktivnost, koja može sprečiti ili ublažiti razna oboljenja i mnogi lekari je iskreno preporučuju.

Redovno i pravilno vežbanje Joge su važni preduslovi

Od redovnog vežbanja Joge koristi imaju i zdrave osobe, kao i one koje već osećaju posledice nekih oboljenja.

Primetite u prethodnoj rečenici naglasak na redovnom vežbanju. Kao i za sve u životu, potrebno je redovno i strpljivo raditi da bi došli do rezultata. Drugačije rečeno, da bi nešto dobili, moramo prvo nešto da damo.

Jogu mogu (i treba) da vežbaju svi, ali treba znati da nije svaka Joga za svakoga. Nivo zahtevnosti različitih vrsta Joge je prilično širok, ali uvek postoji nivo ili stil Joge koji se može prilagoditi svakom vežbaču.

Zbog toga, pre dolaska na vaš prvi Joga čas, porazgovarajte sa Joga instruktorom koji nivo kondicije i fizičke spremnosti taj čas Joge zahteva.

Bez obzira koliki manjak kondicije, energije, snage i fleksibilnosti osećate, Joga vam može pomoći da svoje trenutno  stanje drastično popravite.

Poseban doprinos Joga daje savremenom čoveku, koji je, pod teretom svakodnevnih obaveza, hronično u žurbi i pod priličnim stresom. Sa akcentom na to kako se osećamo iznutra, mi smo u prilici da, čak i na prvom času Joge, osetimo koliko takav drugačiji pristup ima blagotvoran efekat na naše telo i psihičko stanje.

Ovaj tekst iznosi 10 načina kako Joga pomaže zdravlju, mada dobrobita Joge ima mnogo više.

Ideja i glavni materijal za ovaj članak potiču iz knjige Yoga as Medicine, autora Timothy McCall koji je po struci lekar i dugogodišnji medicinski urednik Yoga Journal magazina, verovatno najpoznatijeg Joga magazina na svetu.

Joga povećava fleksibilnost

Ovo je većini ljudi očigledno, jer praktikovanje Joge uglavnom povezuju sa istezanjem. Naučne studije potvrđuju da redovno vežbanje Joge povećava fleksibilnost mišića. Takođe, studije kažu i da dolazi do povećanja opsega pokreta u zglobovima.

Logično pitanje je kakvu korist mi imamo od povećane fleksibilnosti?

Iznećemo par primera.

Nedostatak fleksibilnosti u kukovima izaziva povećano naprezanje u zglobu kolena, usled nepravilnog poravnanja butne i potkolenične kosti.

Skraćenje i stegnutost mišiča zadnje lože dovode do bolova u donjem delu leđa, što je danas vrlo česta neprijatnost i kod jako mladih osoba.

Naravno, povećanje fleksibilnosti se ne dešava preko noći, već je rezultat redovnog, strpljivog i pravilnog vežbanja. Svako ko je vežbao Jogu neko vreme zna da dolazi do opuštanja i otvaranja inicijalno stegnutih delova tela, kao i da poze koje na prvom času izgledaju nemoguće zbog zahtevane fleksibilnosti, vremenom postaju moguće.

Joga jača mišiće

Slabost mišića dovodi do brojnih problema, uključujući artritis, bol u donjem delu leđa, kao i vrlo rizične padove kod starijih osoba.

Istraživanja pokazuju da čak i osobe starije od 80 godina, ako se posvete vežbanju koje razvija mišiće, mogu redovnim vežbanjem drastično popraviti funkcionisanje svog tela.

Joga položaji ili asane su odlično rešenje za jačanje mišića i to u funkcionalnom smislu. Naime, asane deluju na svaki deo tela, to su kompleksni položaji koji angažuju puno mišića.

Ne radi se dakle o izolovanom jačanju pojedinih mišića, kao što je najčešće slučaj tokom vežbanja sa tegovima i spravama. Takav vid vežbanja pored izolovanog jačanja mišića dovodi i do smanjenja fleksibilnosti, što dalje prouzrokuje brojne probleme.

Joga popravlja i unapređuje imuni sistem

Bolja psihofizička kondicija, jačanje mišića, povećana fleksibilnost, balansiranje endokrinog sistema, opuštanje nervnog sistema su standardni efekti praktikovanja Joge, ali i očigledni činioci koji doprinose poboljšanju imunog sistema.

Meditacija ima vrlo snažan uticaj na popravljanje i unapređenje imunog sistema, sa mnoštvom naučnih dokaza za tu tvrdnju. Zanimljivo je da je meditacija vrlo korisna i kod jačanja imunog sistema, ali i kod autoimunih oboljenja, odnosno oboljenja prouzrokovanih neprikladnom agresivnom funkcijom imunog sistema.

U studiji sprovedenoj na Massachusetts Stress Reduction Clinic, jedna grupa pacijenata sa autoimunim oboljenjem kože (psoriaza) je pored redovne terapije praktikovala i vođenu meditaciju. Verovatnoća kompletnog povlačenja ovog oboljenja (kompletnog čišćenja kože) je bila 4 puta veća kod grupe koja je praktikovala i vođenu meditaciju u odnosu na grupu koja je bila izložena samo redovnoj medicinskoj terapiji.

Joga popravlja držanje

Prva asocijacija ljudi na loše držanje je neatraktivan fizički izgled i poruka koju šaljemo ljudima oko nas. Međutim, loše držanje ima dublji negativni efekat na celo telo i zdravlje u celini.

Mnoga oboljenja i neprijatnosti koje osećamo u leđima, vratu, u mišićima i zglobovima su često prozrokovani ili pogoršani lošim držanjem. To je nešto što redovno vežbanje Joge može efikasno da poboljša.

Zamislimo za trenutak glavu kao jednu loptu, ili, zbog svoje težine, kao tešku kuglu za kuglanje. Kada se glava nalazi u pravilnom položaju, ona je direktno iznad prave kičme i mišići vrata i leđa vrlo malo rade da je održe u tom položaju.

Ako je pak položaj glave pomeren nekoliko centimetara unapred, što je danas vrlo česta pojava, bez obzira da li se radi o mlađim ili starijim osobama, onda nije teško pretpostaviti kolika snaga i energija je potrebna da bi se kugla za kuglanje, odnosno glava, držala u tom položaju. Takav nepravilan položaj posle izvesnog vremena vodi ka bolovima u leđima, glavoboljama, artritisu, hroničnom umoru, itd.

Joga uzrokuje sporije i dublje disanje

Tokom vežbanja Joge teži se sporijem i dubljem disanju, što je drugačije od uobičajenog disanja prilikom praktikovanja nekog sporta ili fitnes programa.

Sporije i dublje disanje vodi smirivanju nervnog sistema, što je svima nama preko potrebno u današnje vreme.

Međutim, praktikovanje ovakvog načina disanja tokom vežbanja Joge, čini i naše svakodnevno disanje mnogo efikasnijim.

Naučne studije pokazuju da brzo i plitko disanje dovode manje kiseonika u alveole. Dodatno, kod ovakvog načina disanja nema dovoljno vremena da se efikasno izvrši razmena gasova u plućima.

U istraživanju sprovedenom sa pacijentima koji imaju probleme sa disanjem zbog kongestivne srčane insuficijencije (CHF) a koji su praktikovali potpuno jogičko disanje došlo je do ozbiljnih poboljšanja nakon svega mesec dana vežbanja. Broj respiracija u minuti je bio smanjen sa prosečnih 13.4 na 7.6, dok se istovremeno njihov kapacitet za fizičku aktivnost značajno povećao. Dodatno, došlo je i do povećanja saturacije kiseonika u krvi.

Joga pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem

Danas se svi slažu oko toga da aerobna aktivnost ima važan uticaj na prevenciju i lečenje kardiovaskularnih oboljenja.

Dinamični stilovi Joge, gde se vežba energično, odnosno gde se Joga položaji ne zadržavaju dugo, upravo potenciraju aerobnu aktivnost. Vežbajući Jogu na ovaj način, broj otkucaja srca se dovodi u aerobnu zonu što pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem.

Čak i statičniji stilovi Joge u kojima broj otkucaja srca ne dolazi do aerobne zone mogu poboljšati kardiovaskularni sistem. Studije ukazuju da vežbanje Joge snižava broj otkucaja srca u mirovanju i da povećava maksimalni unos kiseonika kao i izdržljivost tokom vežbanja, što su sve indikatori povećane aerobne aktivnosti.

Joga opušta nervni sistem

Autonomni nervni sistem (ANS) reguliše rad unutrašnjih organa kao što su srce, pluća i abdominalni organi. U svom radu ANS koristi simpatički (SNS) i parasimpatički (PNS) nervni sistem, koji imaju pretežno suprotne funkcije.

Simpatički nervni sistem (SNS) ili sistem „bori se ili beži“ se aktivira u slučaju opasnosti, dok je parasimpatički nervni sistem (PNS) aktivan pretežno u stanju mirovanja.

Da ne bude zabune, vežbanje Joge nije uvek relaksirajuće, često se izvode vežbe koje stimulišu SNS, kao što su ekstenzije (backbends) ili balansi na rukama (arm balances)  ili snažne i stimulišuće vežbe disanja (pranayama).

Kako onda Joga pomaže nervnom sistemu?

Kombinacijom stimulišućih i relaksirajućih Joga vežbi, tonira se nervni sistem, odnosno daje mu se fleksibilnost. Drugim rečima, dolazi do finog podešavanja autonomnog nervnog sistema (ANS) tako da on biva sposoban da odgovori na stres koji nosi svakodnevni život, pravilnim i po potrebi aktiviranjem simpatičkog i parasimpatičkog nervnog sistema.

Joga snižava krvni pritisak i šećer u krvi

Visok krvni pritisak je jedan od glavnih faktora koji doprinose ozbiljnim medicinskim problemima kao što su srčani udari, moždani udari, slabljenje ili otkazivanje rada bubrega.

Stres, kao danas svuda prisutan činilac, i odgovor tela na stres dovodi do povećanja krvnog pritiska, a samim tim i do gore navedenih ozbiljnih medicinskih stanja.

Joga kao redovna fizička aktivnost utiče na efikasnije upravljanje stresnim situacijama, a smanjenje telesne težine koje prati fizičku aktivnost još više doprinose lakšem i pravilnijem radu srca i celog kardiovaskularnog sistema.

Razne Joga vežbe koje potenciraju opuštanje i relaksaciju su posebno delotvorne kod regulisanja ili snižavanja krvnog pritiska.

Studije su takođe pokazale pozitivan uticaj vežbanja Joge na smanjenje nivoa šećera u krvi. To se delom objašnjava i kao posledica smanjenog nivoa kortizola i adrenalina.

Joga smanjuje potrebu za lekovima

Studije su pokazale da redovno vežbanje Joge od strane ljudi koji boluju od astme, problema sa srcem, visokog krvnog pritiska, diabetesa tip 2, dovodi do smanjenja potrebne doze lekova, a u nekim graničnim slučajevima i do potpunog izbacivanja lekova iz terapije.

Znajući da lekovi često imaju negativne sporedne efekte, kao i da više lekova u terapiji mogu negativno uticati jedan na drugi, svako smanjivanje doze bez negativnog uticaja na zdravlje je više nego poželjno.

Joga vodi ka zdravijim navikama

Redovno vežbanje Joge vodi ka boljem psihofizičkom stanju, ali i većoj osetljivosti na to šta našem telu i umu prija, a šta ne. Zbog toga Joga vežbači bivaju ohrabreni da usvajaju zdrave navike, a da menjaju one koje im ne donose dobro.

Ljudi koji vežbaju Jogu se generalno više kreću, vode računa o ishrani, i to ne samo o količini već i o kvalitetu hrane koju unose. Česti su slučajevi da Joga vežbači napuštaju dugogodišnje loše navike kao što su pušenje ili prekomerna upotreba alkohola.